B2B туристички портал или white label: куповина или продаја?

Захтев обично стигне у једном реду: „Треба нам B2B портал.“ Некад га пошаље власник агенције у Новом Саду који је гледао како три стална клијента прелазе на апликацију неке OTA. Некад агенција од двоје људи у Нишу која жели јефтиније авионске карте од оних које јој даје садашњи добављач. Исте речи, супротни проблеми. Први жели место где путници резервишу под именом агенције; друга жели место где ће куповати. Ако питање B2B туристички портал или white label портал решите пре него што било шта потпишете, нећете годину дана плаћати накнаде за погрешну половину свог посла.
Пратите новац, а не листу функција
Свака упоредна табела за ове производе набраја исто – претрага летова, претрага хотела, ток резервације, dashboard – и баш зато збуњују људе. Екрани личе једни на друге. Разликује се смер у ком се новац кроз њих креће.
B2B туристички портал је место где купујете. Неко више у ланцу – consolidator, велепродавац, bedbank – објави нето тарифе и нето цене иза пријаве, а агенције се пријављују да би резервисале по њима. Ваша маржа се додаје негде другде: телефоном, на Viber-у, на фактури написаној накнадно. Клијент портала сте ви.
White label портал је место где продајете. То је излог са вашим брендом, вашим доменом и вашим ценама, а ваши клијенти на њему претражују и резервишу. Маржа се примењује унутра, по правилима која ви поставите. Клијент излога је путник – или, ако продајете другим агенцијама, агенција испод вас.
Овако речено, звучи очигледно. Престаје да буде очигледно чим добављач покрене демо, јер добро направљен B2B портал изгледа готово исто као излог испред ког стоји екран за пријаву.
B2B туристички портал и white label једно поред другог
Три врсте фирми траже „портал“. Ово је оно што свакој од њих стварно треба.
| Ко сте ви | Шта вам треба | Ко се пријављује | Где настаје ваша маржа |
|---|---|---|---|
| Субагент који купује нето тарифе | B2B портал од добављача | Ви и ваши запослени | Додаје се ван портала, ручно |
| Агенција која продаје крајњим купцима под својим именом | White label излог | Ваши путници (или нико – и гости могу да резервишу) | Правила марже у вашем сопственом admin панелу |
| Consolidator који дистрибуира субагентима и продаје крајњим купцима | Обоје, идеално са једног налога | Ваши субагенти и ваши путници | Нето за субагента, цена са маржом за јавност |
Људи се најчешће буне против првог реда. Многи субагенти кажу да им је пријава у портал све што ће икада требати, јер их клијенти увек зову. То важи док клијент који је звао у једанаест увече не престане да зове.
Зашто једна платформа може бити обоје
Разлика је у смеру, не у софтверу, па ништа не спречава један систем да носи оба смера истовремено. На овој платформи делови се уклапају овако.
Излог може да захтева пријаву пре било какве претраге и може да региструје пословне клијенте – друге агенције – уз опциони ручни корак провере пре него што их пусти унутра. Укључите то и излог се понаша као B2B портал: проверене агенције се пријављују, виде ваше цене и резервишу. Оставите искључено и исти мотор је сајт за крајње путнике. Кредитни лимити субагената и фактурисање поравнања су уграђени појмови, па агенцију која код вас купује на кредит не пратите у табели поред портала.
Изнад тога стоји налог препродавца, који се отвара преко регистрације за consolidator-а. Он може да продаје white label сајтове другим агенцијама, да дели садржај својих добављача са мрежом и да ради као consolidator. Садржај се креће кроз групе добављача, а не кроз договоре један на један: агенција види добављаче које јој дају њене групе, и тако consolidator одлучује ко добија који инвентар без преговарања о свакој вези посебно. Сваки tenant ипак има свој admin панел, са својим резервацијама, клијентима, маржама и извештајима.
Занимљиве фирме, дакле, не бирају. Consolidator у Београду може да продаје нето четрдесеторици субагената преко излога само са пријавом и да продаје јавности преко брендираног излога, са једним јединим скупом односа са добављачима испод оба. Ако градите страну за субагенте, дужи текст о вођењу B2B портала за субагенте детаљно пролази кроз укључивање и кредит.
Грешка која личи на напредак
Ево како обично крене наопако. Агенција жели сопствено присуство на мрежи, од продавца неког добављача чује „B2B портал“ и пријави се. Добије пријаву. Тарифе су добре. Стави адресу пријаве на свој сајт или објави снимак екрана на Instagram-у и чека да клијенти резервишу.
Не могу. B2B пријава се издаје агенцији, под условима добављача. Путник тамо нема налог и не треба да га има, јер иза те пријаве стоје нето цене које добављач никада није намењивао јавности. У бољем случају, нико не резервише. У горем, агенција почне да дели своје приступне податке да би неколико верних клијената могло да „провери цене“ – и сад су њене нето тарифе пред људима који ће их радо упоредити са оним што агенција наплаћује.
Дешава се и обрнуто, ређе. Consolidator купи white label за крајње купце да би опслуживао своје субагенте и открије да излог не разликује агенцију од туристе: нема кредитне линије, нема против чега да се ради поравнање. Сваки субагент на крају плаћа картицом као било ко други.
Колико кошта погрешан избор
Не претплата. То је мали број.
Права цена је година препродаје уз туђу маржу. Агенција која има само B2B пријаву продаје сваку карту ручно: шаље понуду на Viber-у, додаје маржу напамет, наплаћује, резервише на порталу добављача, прослеђује електронску карту. Свака резервација тражи човека, па обим ограничава то колико разговора запослени могу да воде истовремено. У међувремену, клијенти који су хтели сами да резервишу у поноћ раде управо то – негде другде, под другим брендом, који задржава и маржу и следећу резервацију.
Дванаест месеци тако и агенција има листу клијената са којом је почела, мало краћу. Нема историју резервација под својим именом, домен коме су претраживачи почели да верују, нити правила марже која би до сада подесила да су живела у софтверу, а не у нечијој глави. Излог гомила те ствари. Ниједна од њих не може да се откупи касније.
Четири питања пре потписа
- Ко ће куцати у поље за претрагу? Ваши запослени, агенције испод вас или путници. Ако је одговор путници, пријава за куповину није производ.
- Где се примењује маржа? Ако је искрен одговор „ми, ручно, накнадно“, ви купујете, не продајете.
- Да ли ће агенције код вас куповати на кредит? Онда вам требају кредитни лимити и поравнање, а не само наплата.
- Чије име стоји на потврди? Бренд у мејлу са електронском картом је бренд коме се клијент враћа.
Одговорите на њих и терминологија престаје да буде важна. Већина агенција које их прођу открије да им прво треба продајна страна, а набавна страна од добављача ког већ имају. Consolidator-и обично открију да им треба обоје и треба да питају да ли један налог може да носи и једно и друго. Како ћете ценовно поставити продајну страну посебна је одлука; водич за онлајн стратегију марже наставља одатле.
Ако бисте радије видели продајну страну него читали о њој, чаробњак за регистрацију поставља брендирани излог на поддомену платформе директно из формулара, без тражења картице. То је бржи начин да сазнате на којој сте страни од још једног продајног демоа.