Хотелски консолидатор: уговорене цене поред bedbank цена

Уговорили сте блок зимских соба у хотелу са четири звездице у дубаијском кварту Деира. Три недеље касније субагент резервише исти хотел, за исте ноћи, преко вашег сопственог портала – али по bedbank цени која је испала нижа од вашег уговора. Ваше собе стоје непродате до датума release-а и хотел их узима назад.
Нико није погрешио. Портал је урадио тачно оно за шта је направљен: показао је најнижу цену. То је проблем који платформа за хотелског консолидатора мора да реши, и он се разликује од проблема авио-консолидатора. Нето тарифе једне авио-компаније ретко се такмиче саме са собом. Хотелске цене то раде стално, јер иста соба стиже у ваше резултате и преко уговора који сте ви испреговарали и преко два или три велепродајна фида које нисте.
Овај текст говори о томе како да оба раде једно поред другог, а да друго тихо не поједе прво.
Три врсте хотелске цене, једна листа резултата
Највише забуне настаје зато што се о „хотелским ценама“ говори као да су једна ствар. За велепродавца их има најмање три, и свака носи другачији ризик.
| Фиксни алотман | Free-sale | Жива цена (bedbank / динамичка) | |
|---|---|---|---|
| Шта држите | Фиксан број соба по ноћи по уговореној цени | Право да продајете по уговореној цени док хотел не каже „стоп“ | Ништа до резервације; препродајете туђу цену |
| Како знате расположивост | Из сопственог бројача, који се смањује са сваком резервацијом | Сматра се отвореном; затвара је stop-sale порука | Проверава се у тренутку претраге |
| Ко сноси ризик | Ви, до датума release-а | Углавном хотел, али последице овербукинга падају на вас | Bedbank, у оквиру својих услова |
| Где пуца | Непродате собе после release-а; бројач се размимоилази са стварношћу | Stop-sale који стигне после резервације | Цена се мења између претраге и резервације; фид продаје ваш уговорени хотел јефтиније |
| За шта је добро | Вршни датуми за које знате да ћете их попунити | Стабилан обим у међусезони | Ширина: сваки хотел са којим никада нећете склопити уговор |
Са последњим редом може да се полемише, и треба. Неки консолидатори имају free-sale као главни производ, а алотмане држе само за сајмове и догађаје. Поента табеле није поредак, већ то да свакој колони требају сопствена правила у систему за резервације. Ако их третирате као један ток, систем ће их рангирати као један ток – по цени. Управо тако су собе у Деири остале непродате.
Зашто најјефтинија цена није увек она коју треба приказати
Када исти хотел стигне и из вашег уговора и из живог фида, нешто мора да одлучи шта субагент види. „Побеђује најјефтинија“ звучи поштено, али је за велепродавца обично погрешно, јер најјефтинија цена није најјефтинија за вас. Непродата соба из алотмана кошта вас новца, без обзира на то да ли је неко резервише. Bedbank соба коју никада не продате не кошта вас ништа.
Правила која издрже зато више личе на редослед првенства него на сортирање по цени:
- Док је алотман отворен и датум release-а није прошао, за тај хотел и те ноћи приказује се ваша уговорена цена.
- Када се алотман потроши или ослободи, жива цена преузима, са вашом уобичајеном маржом.
- За хотеле на free-sale-у уговор води док га stop-sale не затвори, а живи фид је резерва, не конкурент.
Друга полуга је маржа по извору. Ако је ваша уговорена нето цена близу нето цене bedbank-а, иста маржа на обе ће понекад избацити bedbank на врх. Ако сваки извор цените по његовим условима, уговор остаје конкурентан, а ви не поклањате маржу на свакој живој резервацији. Како се постављају правила марже која издрже купца који пореди картице, прошли смо у тексту о стратегији марже; иста логика важи и овде, само степеник више у ланцу.
Rate parity је уговорна клаузула, не поље за штиклирање
Ваш уговор са хотелом готово сигурно каже нешто о томе где ваша цена сме да се појави. Уобичајени облик: нето цену смете да продајете струци, али не смете да је објавите широј јавности испод јавне цене самог хотела, осим ако није скривена у пакету. Bedbank-ови постављају сличне услове на своје велепродајне цене. Формулације се разликују од уговора до уговора – зато прочитајте свој, уместо да верујете оваквом сажетку.
За платформу је битно да се паритет спроводи кроз то где је цена видљива, а не само колико кошта. Три практичне последице:
Канал за субагенте треба да буде иза пријаве. B2B цена коју сваки посетилац види без пријаве је, из угла revenue manager-а, јавна цена. Storefront може да захтева пријаву пре претраге и да региструје агенције као клијенте уз ручну проверу – аранжман који већина уговора прећутно подразумева.
Ваш јавни сајт за путнике, ако га имате, треба да има сопствено формирање цена. Не B2B цену са мањом маржом, већ засебно правило које поштује доњу границу коју је хотел поставио.
И морате моћи да одговорите хотелу када позове са снимком екрана. Знати који је канал показао коју цену, коме и ког дана – то непријатан разговор чини кратким.
Release и cut-off припадају систему
Release је датум када се непродате собе из алотмана враћају хотелу. Cut-off одређује колико близу доласка још смете да продајете. Stop-sale затвара датуме пре оба. Сва три су датуми, и сва три се рутински воде у нечијој глави или у табели која је у понедељак тачна, а у четвртак више није.
Са пет хотела то функционише. Са педесет, и са субагентима који резервишу ноћу у три временске зоне, тако се продаје соба коју више немате. Који год систем да користите, поставите му ова питања:
- Може ли уговор да има сопствени рок за release, по хотелу и по сезони, и престаје ли алотман да се продаје тог датума а да га нико не дира?
- Да ли се cut-off примењује већ при претрази, тако да субагент никада не види собу коју не може да резервише – или тек при потврди, где постаје извињење?
- Да ли stop-sale затвара уговорену цену и пребацује на живи фид, или хотел потпуно нестаје из резултата?
- Када се алотман потроши, да ли се бројач зауставља на нули, или иде у минус и оставља вама да објашњавате?
Ако је одговор на било које од њих „то раде запослени“, имате табелу на коју је закачен систем за резервације, а не обрнуто.
Шта ваши субагенти никада не смеју да виде
Субагенту треба цена, расположивост, услови отказивања и начин да резервише. Скоро све остало што имате је преговарачка моћ коју губите у тренутку када процури.
Вашу нето цену. Они виде своју цену, у коју је ваша маржа већ урачуната. Ако са екрана могу да израчунају вашу нето цену, може и следећи консолидатор коме је покажу.
Извор. Који bedbank је испоручио собу, или уопште то да је цена уговорена. Субагент који сазна име вашег велепродајног добављача сазнао је где да отвори сопствени налог.
Величину вашег алотмана. „Остале су три собе“ је у реду као продајни подстицај. „Три од тридесет које смо уговорили“ говори тржишту колика је ваша обавеза и колико би требало да бринете због ње.
Једни друге. Маржа, кредитни лимит или историја резервација једног агента ничија су брига осим његове.
Овде структура платформе значи више од било ког појединачног подешавања. Код нас се садржај добављача дели преко група добављача, а не преко договора један на један, па tenant види само добављаче које му његове групе дају, а сваки tenant има своје марже, резервације и извештаје. Кредитни лимити и фактурисање поравнања за субагенте налазе се у истом систему, а не у засебној табели – и то је важно, јер агента који само што није прекорачио кредит треба зауставити при резервацији, а не јурити га крајем месеца. Ту страну круга обрадили смо у тексту о дистрибуцији нето тарифа субагентима; хотели на то додају и проблем алотмана.
Колико кошта када ово крене наопако
Губици се овде ретко виде као један лош дан. Гомилају се.
Непродат алотман на гарантованом уговору плаћа се без обзира на то да ли гост дође. Собе које се из године у годину враћају непродате уче хотел да је ваш блок превелик, па је следећи уговор мањи или цена лошија. Притужба на паритет може одмах да оконча уговор, а revenue manager који је једном ухватио процурелу цену почиње да тражи следећу. Субагенту који открије одакле ваше собе заиста долазе нисте потребни следеће сезоне.
Ништа од тога није софтверски квар у ужем смислу. Свако је правило које је живело у човеку уместо у систему, а тај човек је спавао, био на одмору или је једноставно био заузет баш када је било важно.
Пре него што изаберете платформу за хотелског консолидатора
Запишите своја правила пре него што изаберете било какав алат: који извор води за који хотел, какву маржу добија сваки извор, где сваки канал сме да прикаже цену и шта се дешава на датум release-а. Ако стану на једну страну, платформа може да их спроводи. Ако не стану, ниједна платформа то неће решити уместо вас.
Ако почињете као велепродавац и желите да субагенти резервишу са сопственог B2B портала поред вашег јавног сајта, налог консолидатора је полазна тачка: омогућава вам да садржај добављача делите са мрежом и да агенцијама у њој продајете white-label сајтове. Понесите страну са правилима. Она је најкориснија ствар коју ћете имати.