Pređi na sadržaj
Blog

Тржиште консолидатора у Јужној Азији почива на подагентима

Редакција Tekravel
Napisano uz pomoć veštačke inteligencije

У Дубаију је иза поноћи и телефон још звони. Агент из Лахора тражи нето тарифу за Дубаи–Лахор за породицу од шесторо која креће у четвртак, пита да ли ће му кредит бити довољан и уместо података из пасоша шаље снимак екрана пасоша. Он није ваш клијент. Купује од једног од ваших подагената, који купује од вас, а карта ће бити издата на вашу плочицу против вашег BSP-а. Тај ланац и кредит који тече кроз њега су тржиште консолидатора у Јужној Азији у једној поруци. Ко год је покушао да испред њега постави портал за резервације, зна колико мало преживи први сусрет са пољем за претрагу.

Овај текст је за консолидатора, у Заливу или на самом потконтиненту, који дистрибуира нето тарифе у Индију, Пакистан, Бангладеш, Шри Ланку или Непал и размишља коју технологију да постави између себе и агената који продају за њега. Аргумент је једноставан: модел подагената није прелазна фаза која чека апликацију да је оконча. То је сама дистрибуција. Технологија која одбија да то прихвати бива игнорисана, а она која прихвати мора да направи неколико уступака које би западни менаџер производа назвао неразумним.

Колико је ланац заправо дубок

На врху је консолидатор који држи уговоре са авио-компанијама и BSP поравнање. Испод је слој већих агенција у Карачију, Мумбају, Даки или Коломбу које купују на кредит и препродају. Испод њих агенти са излогом и штампачем. А испод њих људи са телефоном, страницом на Фејсбуку и угледом у једном кварту, који су заправо ти који се срећу са путником. Карта пролази кроз све те руке између цене авио-компаније и путниковог WhatsApp-а, и сваки пар руку додаје маржу и узима део ризика.

Из тога следе две ствари. Прво, консолидатор на врху ретко зна ко је путник док се не направи PNR, а често ни тада: име у резервацији је право, телефонски број припада агенту. Друго, цена коју путник плаћа само је лабаво повезана са нето тарифом. Сваки слој одређује цену за своје тржиште: рута ка Заливу која се продаје у Керали током школских распуста носи другачију маржу од истог седишта продатог радничкој породици у Силхету. Једна објављена табела маржи, каква западна OTA примењује на врху и показује свима, спљоштава управо оно што ланац држи на окупу.

Ланац је уједно и начин на који тржиште поступа са поверењем. Малом агенту у кварту се верује јер је познат; агенцији изнад њега консолидатор верује јер годинама плаћа на време. Нико у ланцу нема уговор са авио-компанијом и никоме није потребан. У томе је смисао консолидатора.

Примамљиво је то читати као неефикасност коју треба искоренити инжењерингом. Покушајте и открићете да сваки слој ради посао који слој изнад њега не може: да прикупља готовину у граду који консолидатор никад није посетио, да јемчи за путника без картице, да објасни тарифно правило на синдхију. Дубина није грешка.

Кредит је однос, а не функција

На тржишту које води картица, резервација се плаћа када се направи. Овде је резервација обећање. Подагент издаје против лимита који сте му дали, поравнава се у договореном интервалу, а величина лимита је најискреније саопштење о томе колико му верујете. Подизање је награда. Смањење је санкција која стиже брже од било ког мејла. Агенти мењају консолидатора због кредита знатно чешће него због разлике у цени, јер им кредит омогућава да продају у петак када су им сопствени новци везани у картама из прошле недеље.

Главна књига је, дакле, производ. Консолидатор који лимитима управља у табели и поравнава према банковним снимцима екрана није заостао; ручно ради оно што ништа од понуђеног није радило како треба. Са наше стране, консолидаторски налог третира кредитне лимите подагената и фактурисање поравнања као основне појмове, а не као поље залепљено на платну страницу, а практична правила за постављање и надзор лимита налазе се у наш текст о кредитним лимитима подагената. За ово тржиште важније је уже: лимит мора бити видљив агенту пре претраге, задржавање или издавање мора бити одбијено на лимиту без телефонског позива, а извештај о поравнању мора бити нешто што агент у Силхету може да усагласи на екрану телефона.

Још једну ствар о кредиту дизајн мора да прихвати. У Јужној Азији лимит често не држи онај ко претражује, већ његов шеф или агенција изнад. Систем који претпоставља да је једна пријава један новчаник биће заобиђен у року од недељу дана дељеним лозинкама. Улоге унутар самог пословања подагента, ко сме да претражује, ко да задржава, ко да издаје против лимита, овде нису корпоративни украс. Оне спречавају приправника да потроши власникову недељу.

Телефон на слабој вези је канцеларија

Агент који се среће са путником не седи за столом са оптиком. Има Android средње класе, често са везом која пада између претраге и резултата, на тржишту где се подаци купују у малим пакетима и тешка страница кошта. Прелази између вашег портала, WhatsApp-а и банкарске апликације и прави снимак екрана свега, јер снимци екрана преживе када веза падне.

Оно што се од тога тражи је досадно и непреговарачко. Резултати претраге морају стизати у деловима и преживети освежавање. Тарифна правила морају бити читљива у ширини телефона без зумирања. Резервација која је била напола направљена када је сигнал нестао мора бити ту када се врати, а не изгубљена. И језик мора бити његов: урду се чита здесна налево, хинди и бенгалски имају своја писма, а излог који испоручује урду као исправан распоред здесна налево, а не као накнадну мисао, онај је који ће заиста користити у десет увече. Излог који обезбеђујемо долази на 40 језика уз подршку писања здесна налево, између осталог за урду, а tenant бира које нуди. То је почетак, не крај, јер путник препознаје бренд самог препродавца.

Шта пуца када у тржиште консолидатора у Јужној Азији увезете западни OTA дизајн

Већина портала који се продају на ово тржиште пројектована је за директног клијента са картицом, а затим им је укључен „B2B режим“. Претпоставке испод се не гасе. Табела у наставку је списак који стално чујемо од консолидатора који су пробали један; то је табела са којом се може расправљати, а редови су оним редом којим обично боле.

Увезена претпоставкаШта ланац заправо радиШта мора да попусти
Претрага је јавна, пријава је код плаћањаНето тарифе су поверљиве; отворено поље за претрагу их одаје следећем агенту на улициПријава пре претраге, пословни клијенти проверени од стране човека пре него што виде тарифу
Једна табела маржи, постављена на врхуСваки слој одређује цену за своје тржиштеМарже којима подагент управља за сопствене клијенте, одвојене од ваших
Плаћање при резервацији, картицомИздавање на кредит, поравнање касније, често готовином прикупљеном два слоја нижеЛимит који блокира издавање и извештаји које агент може да усагласи
Једна пријава, један новчаникЛимит припада власнику; претрагу ради особљеУлоге унутар сопствене канцеларије подагента
Путник је клијентКлијент је агент; путник можда никад не види брендБренд препродавца, са консолидатором невидљивим за путника
Прво рачунар, мобилни као прилагођавањеПрво телефон, на вези која падаРезултати у деловима и резервације које преживе освежавање
Енглески, превод као прекидачУрду, хинди, бенгалски, тамилски, синхалески – и тарифна правила на њимаЗдесна налево и индијска писма као распоред, а не као ниске

Сваки ред води назад до исте грешке: подагент се третира као помало необичан потрошач, а не као дистрибутивни канал. Консолидатори код којих се технологија примила одабрали су ону која је агента третирала као клијента, исти помак који описујемо за трговину у Заливу у шта софтвер за агенције у земљама GCC мора да ради како треба, уз појачану кредитну димензију.

Колико кошта грешка

Први трошак је тих. Портал почне са радом, подагенти су обучени и у року од неколико недеља враћају се на WhatsApp и траже од вас тарифе поруком, јер им је портал показао цену коју нису могли да препродају и није им дозволио да издају против лимита за који су мислили да га имају. Сада плаћате и систем и ручну петљу коју је требало да замени.

Други трошак је гласнији. Подагент чији лимит систем није спровео издаје више него што може да поравна, а дуг остаје код вас према вашем BSP-у, без другог механизма наплате осим самог односа. То је рупа у облику ADM-а у књигама коју консолидатори на овом тржишту препознају на први поглед. Како се нето тарифе прослеђују а да се она не створи, тема је нашем водичу о расподели нето тарифа подагентима.

Трећи трошак ретко се броји: агент који оде. Кредит, брзина и поштовање држе подагента уз консолидатора, а портал који погрешно рукује кредитом, спор је на телефону и говори погрешним језиком, уклања сва три одједном. WhatsApp број следећег консолидатора већ је у њиховом телефону.

Шта технологија мора да прихвати

Ништа од овога не значи да се ланац не може пренети на мрежу. Значи да онлајн верзија мора бити изграђена око онога што ланац већ јесте: кредит као однос, агент као клијент, телефон као канцеларија и маржа као нешто што поседује сваки слој. Консолидаторски налог на овој платформи отвара се да би се продавало управо тако: white-label сајтови за агенте испод вас, садржај ваших добављача подељен у мрежи коју одаберете, лимити и поравнање у главној књизи, а не на папиру. А ширење те мреже је питање којим агенцијама дајете кредит, а не које функције укључујете.

Тест је на крају поноћна порука из Лахора. Ако агент може да види свој лимит, претражи поверљиву тарифу, задржи је за породицу од шесторо и изда је на урду на телефону који двапут изгуби везу – и ако ви ујутру све то видите у својој главној књизи – технологија је прихватила тржиште. Ако он и даље пита преко WhatsApp-а, није.

Редакција Tekravel

Деск за путничке технологије

Деск за путничке технологије Tekravel-а пише за струку: власнике агенција, консолидаторе и програмере који их интегришу. Сваки чланак се пре објаве проверава на платформи коју описује.