Pređi na sadržaj
Blog

Провајдери NDC API-ја: три различите ствари под једним именом

Редакција Tekravel
Napisano uz pomoć veštačke inteligencije

Захтев обично стигне као један ред из комерцијале: „треба нам NDC садржај, нађите нам провајдера“. Претражите провајдере NDC API-ја, а резултати на исту листу стављају портал за програмере једне авио-компаније, продајну страницу агрегатора и API документацију платформе за резервације, као да су то три понуде за исти посао. Нису. Сваки оставља другачију количину посла на вашем столу и другачију страну на телефону када путник пожели да промени лет.

Текст је намењен програмеру или техничком руководиоцу који тај један ред треба да претвори у одлуку. Претпоставља да познајете REST и JSON и да о дистрибуцији авио-карата не знате ништа. Не понавља поређење два канала, оно је у тексту NDC API или GDS; почиње тамо где сте већ одлучили да желите понуде директно од авио-компанија и треба да сазнате од кога да их добијете.

Шта вам стандард даје, а шта оставља отвореним

NDC је стандард порука који објављује IATA. Описује како продавац тражи понуде од авио-компаније и једну од њих претвара у поруџбину: AirShopping враћа понуде, OfferPrice потврђује једну, OrderCreate је резервише, а породица order порука је потом преузима, мења и отказује. Понуду гради сама авио-компанија, па зато тарифни пакети, седишта и пртљаг могу да стигну као део одговора, уместо да их посредник склапа из објављених тарифа.

Оно што стандард не даје јесте једнообразност. Свака авио-компанија имплементира верзију шеме коју је изабрала, поруке које је изабрала и сопствена правила за плаћање и рокове за издавање карте. Две авио-компаније које обе „подржавају NDC“ могу се разликовати по томе да ли поруџбина може да стоји неплаћена, да ли се измена ради кроз API или имејлом служби подршке, и да ли вас обавештавају када авио-компанија помери лет. Зато „NDC API“ никада није једна интеграција. То је по једна интеграција за сваку авио-компанију, осим ако неко други већ није упио разлике. На тог неког заправо показује реч провајдер.

Три врсте провајдера NDC API-ја

Пре него што прочитате страницу са функцијама било ког резултата са листе, сврстајте га у једну од ових група.

Сама авио-компанијаАгрегаторПлатформа за резервације
На шта се повезујетеНа сопствени NDC endpoint те авио-компанијеНа један API који стоји испред NDC endpoint-а многих авио-компанија, често уз друге извореНа API за летове чији резултати могу да садрже NDC понуде међу другим садржајем
Ко има уговор са авио-компанијомВи, или акредитована агенција за коју градитеРазличито: некад вам и даље треба сопствени уговор са сваком авио-компанијом, некад вас покрива уговор агрегатораПлатформа или њени добављачи
Шта градитеСве, по једном за сваку авио-компанијуЈедну интеграцију и обраду свега што агрегатор није уједначиоПретрагу, резервацију и сервисирање над једним моделом
Ко се обрачунава са авио-компанијомВиВи или агрегатор, зависно од уговораПлатформа; ви се обрачунавате са платформом
Ко одговара на проблем у сервисирањуПодршка авио-компаније за агенцијеПрво агрегатор, затим авио-компанијаПлатформа
Чега се одричетеНичега, осим временаНеких функција својствених појединој авио-компанији, спљоштених у заједнички обликДиректног односа и сваког приватног договора који имате са авио-компанијом

О последњем реду вреди расправљати. Тим са једним доминантним домаћим превозником и испреговараним условима може да установи да је прва колона јефтинија него што изгледа, јер је једна авио-компанија једна интеграција. Тим који продаје много авио-компанија купцима са улице неће.

Претрага је лакша половина

Сваки демо провајдера приказује shopping. Понуде се враћају, имају називе тарифних брендова и иконице пртљага, цена издржи кроз OfferPrice, поруџбина се креира. Тај пут ради готово свуда, јер га је свака авио-компанија прво изградила.

Трошак је у ономе што се са поруџбином дешава када већ постоји. Путник жели да путује дан касније. Други отказује и очекује повраћај који тарифна правила дозвољавају. Авио-компанија промени време лета и неко мора да јави путнику и да прихвати или одбије ново време. Име је погрешно откуцано. У старијем каналу агент је већину тога обављао са једног екрана за већину авио-компанија. Кроз NDC свака од ових ствари је засебна могућност коју је свака авио-компанија можда изложила, а можда није, и коју је сваки провајдер можда проследио, а можда није.

Тамо где могућност недостаје, резервно решење је човек: имејл или позив служби подршке авио-компаније, или образац на порталу, којим се баве запослени вашег клијента. То није пропуст провајдера; то је стање имплементације код сваке авио-компаније. Али од тога зависи колико људи вашем клијенту треба у служби за кориснике, а продајна страница вам то неће рећи.

Постоји и друга, тиша последица. Поруџбина креирана кроз NDC канал авио-компаније по правилу мора да се сервисира кроз исти канал. Ако су агенти вашег клијента навикли да сваку резервацију отворе у постојећем систему и тамо је измене, NDC поруџбина се тамо можда неће ни појавити, или ће бити само за читање. Питајте где поруџбина живи пре него што питате колико је претрага брза.

Тражите servicing матрицу, по авио-компанији

Најкориснији документ који провајдер може да вам да јесте табела: авио-компаније по редовима, операције по колонама, а у свакој ћелији да ли операција ради кроз API, ради ручним путем или не ради. Ако провајдер не може да је достави, саставићете је сами, у продукцији. Колоне на којима треба инсистирати:

  • Задржавање без плаћања. Може ли поруџбина да се креира и плати касније, и како се враћа временски рок?
  • Начини плаћања. Које авио-компанија прихвата овим путем и да ли је уобичајени начин обрачуна агенције међу њима.
  • Добровољна измена. Да ли су доступни поновно одређивање цене измене (OrderReshop) и њено потврђивање (OrderChange), или је то ручни захтев?
  • Отказивање и повраћај. Да ли се износ повраћаја саопштава пре него што се отказивање потврди, и да ли се повраћај издаје кроз API?
  • Измене на иницијативу авио-компаније. Да ли вам промене реда летења стижу као обавештење, или морате да испитујете сваку поруџбину да бисте их нашли?
  • Ancillaries након резервације. Може ли седиште или пртљаг да се дода постојећој поруџбини, или само при креирању?
  • Исправке имена и special service requests. Кроз API или ручно.
  • Тестно окружење. Да ли га свака авио-компанија има доступно преко провајдера, и да ли се понаша као продукција и за сервисирање, а не само за shopping?

Узмите то написмено и са датумом. Имплементације авио-компанија се померају, и ћелија која је била ручна када је табела састављена можда се од тада променила у било ком смеру.

Ко се обрачунава и на чијој акредитацији

Ово је део који програмер радо препушта комерцијали, а не би требало, јер мења оно што се гради. Ако је агенција за коју градите акредитована код IATA и има сопствени уговор са авио-компанијом, поруџбине се обрачунавају онако како се њене карте већ обрачунавају, а ваш код у сваком захтеву носи идентификаторе агенције. Ако није акредитована, иза сваке поруџбине стоји туђа акредитација: агрегатора, consolidator-а или платформе. Тада се новац креће другачије, агенција добија кредит или унапред уплаћује стање, а ваша интеграција мора да зна за лимите и стања једнако као за понуде и поруџбине.

Ниједан аранжман није бољи. Погрешно је сазнати у ком сте тек после изградње.

Где стоји ова платформа

Ми смо у трећој колони табеле. Платформа излаже API-је за летове и хотеле, а приступ почиње разговором, не самоуслужним кључем: прва размена је о томе шта продајете и где, јер се летови, хотели, туристички пакети и атракције активирају сваки засебно по tenant-у, а садржај добављача који tenant види јесте онај који му дају његове групе добављача. Кредитни лимити sub-agent-а и фактурисање обрачуна део су платформе, а не табела поред ње.

Шта овде не објављујемо: списак авио-компанија, број извора нити изјаву о томе који садржај до вас стиже кроз NDC, а који другим каналима. Ако је то у вашем случају важно, а за тим са приватним договором са авио-компанијом јесте, питајте у првом разговору и тражите одговор по авио-компанији. Страница travel APIs је место где тај разговор почиње. Ако још одлучујете шта стоји иза endpoint-а било ког провајдера, текст погледајте иза API-ја покрива уговорна питања која је овај текст изоставио.

Шта кошта избор на основу shopping демоа

Рачун стиже касно, па га је лако занемарити. Shopping и резервација оду у продукцију, прве недеље изгледају добро, а онда почну измене. Свака измена коју API не може да понесе постаје задатак за запослене клијента, решаван имејлом са службом авио-компаније која има своје радно време. Повраћаји чији износ никада није саопштен кроз API обећавају се путницима по сећању на тарифна правила, а разлика између обећаног и онога што авио-компанија врати иде из марже агенције. Померени лет о коме нико није обавештен путник открије на аеродрому.

Ништа од тога се не види у демоу, а све се може знати пре потписа. Табела вам то каже. Провајдер било које од три врсте који вам да поштену табелу са празнинама бољи је избор од оног који каже да је свака авио-компанија потпуно подржана: први вам је рекао где ће запослени вашег клијента бити потребни, а други вам је оставио да то сами откријете.

Редакција Tekravel

Деск за путничке технологије

Деск за путничке технологије Tekravel-а пише за струку: власнике агенција, консолидаторе и програмере који их интегришу. Сваки чланак се пре објаве проверава на платформи коју описује.