Pređi na sadržaj
Blog

Аутентификација и безбедност туристичког API-ја: где подаци цуре

Редакција Tekravel
Napisano uz pomoć veštačke inteligencije

Програмер у једној од ваших партнерских агенција тестира своју интеграцију у уторак поподне. Примећује да endpoint са листом резервација прима agencyId у query string-у и из радозналости га мења са 114 на 115. Одговор враћа туђе резервације: имена путника, PNR-ове и нето тарифу коју је та агенција платила пре своје марже. Нико ништа није нападао. API је једноставно поверовао ономе што му је клијент рекао. То једно поподне сажима већину онога о чему се заиста ради код аутентификације и безбедности туристичког API-ја и показује зашто тема заслужује више пажње него што екран за пријаву обично добија.

Multi-tenant туристички API-ји цуре на мали број предвидивих начина. Вреди их проћи један по један, јер сваки има дизајнерски одговор који пре покретања кошта много мање него после њега.

Tenant није параметар

Грешка из примера није провера која недостаје. То је дизајн који пита позиваоца ко је, а онда верује одговору. У систему са једним tenant-ом то је само неуредно. На платформи где десетине агенција, субагената и white-label сајтова деле једну базу података, цео безбедносни модел тада почива на поштењу сваког интегратора који ће икада држати кључ.

Правило које уклања целу класу грешака: tenant долази из credential-а, никада из захтева. Када се кључ или токен провери, сервер утврђује ком tenant-у припада, којој канцеларији унутар tenant-а и које улоге позивалац има. Од тада се сваки упит извршава унутар тог scope-а. Тело захтева и даље може да носи id агенције из легитимних разлога — на пример консолидатор који прави резервацију у име једног од својих субагената — али сервер проверава тај id према scope-у који је credential већ утврдио. Никада не шири scope зато што је неко поље то затражило.

У пракси, три ствари живе на страни сервера:

  • Scoping на нивоу података, не у сваком handler-у. Филтер који се аутоматски примењује на сваки упит над табелама tenant-а значи да програмер који заборави клаузулу where добија празан резултат, а не туђе податке. Провере handler по handler попусте први пут када неко на брзину дода endpoint.
  • Провере на нивоу објекта за сваки id у путањи. GET /bookings/98231 мора да потврди да резервација 98231 припада scope-у позиваоца. Узастопни id-јеви чине ово најчешћом рупом у туристичким API-јима, јер се бројеви резервација и PNR референце лако погађају.
  • Исти одговор за „није твоје“ и „не постоји“. Враћајте 404 за резервацију другог tenant-а. Одговор 403 потврђује да запис постоји, а већ само то је информација коју би конкурент радо имао.

Споредна врата захтевају исту дисциплину. Већини платформи треба оператерски приказ који чита преко свих tenant-а — подршка, финансије, власник платформе. Нека то буде засебна улога, додељена у коду и записана у лог при употреби, а не заставица у упиту коју може да постави било који аутентификовани позивалац. Како би клијентска интеграција требало да се понаша око ових граница, са стране захтева покрива чланак о интеграцији API-ја за резервацију летова.

Credential-и добављача никада не стижу до прегледача

Туристичка платформа чува две врсте тајни. Прва је ваша: кључеви које издајете партнерима. Друга припада вашем односу са добављачима — канцеларијски приступи GDS-у, токени NDC агрегатора, API кључеви bedbank-ова, често везани за уговор у коме стоје ваша фирма и ваш IATA број. За добављача, сваки захтев послат са њима је захтев од вас.

Ти credential-и имају тачно један безбедан дом: серверски процес који разговара са добављачем у име позиваоца. Њима није место у JavaScript bundle-у single-page апликације, у бинарној датотеци мобилне апликације, у конфигурационој датотеци која се шаље прегледачу „само за страницу претраге“, нити у поруци о грешци враћеној кад позив добављачу не успе. Свако од тих места је негде већ било извор цурења. Свако може да отвори картицу мреже, а бинарну датотеку апликације може да распакује свако ко пожели.

Последице су горе од рачуна. Процурели кључ добављача дозвољава странцу да претражује, а понекад и резервише, на вашем налогу — трошећи look-to-book однос по ком вас добављач мери и, у лошем случају, издајући на ваш кредит. Добављач тај саобраћај неће разликовати од вашег. Уобичајен исход је суспендован налог док доказујете да то нисте били ви, што за агенцију која продаје углавном једног превозника или један bedbank значи затворену радњу све то време.

Одатле следе два мања правила. Клијент никада не бира преко ког налога добављача иде захтев; сервер га бира из конфигурације tenant-а. А поруке о грешкама добављача се преводе пре него што напусте ваш API, јер сирове грешке добављача понекад враћају назад управо заглавља захтева.

Колико заправо кошта процурела нето тарифа

Програмери су склони да рангирају цурења према томе колико су подаци лични. У туристичкој дистрибуцији комерцијално опасно поље је често цена. Нето тарифа или нето цена је број који је добављач пристао да вам да под условом да се не приказује јавности, а разлика у односу на продајну цену је ваша маржа и маржа ваших субагената. Табела испод је грубо рангирање. Можда ћете редове вредновати другачије за свој посао, и ту расправу вреди водити са тимом пре инцидента, а не током њега.

Шта цуриКо то обично пронађеКолико вас кошта
Нето тарифа у B2C одговору претраге (скривена у JSON-у, не на екрану)Конкуренти који раде scraping, радознали купциЖалбе добављача на rate parity и купци који питају зашто су платили објављену цену
Маржа или нето цена другог субагентаСубагенти који упоређују белешкеЦене се поново отварају у целој мрежи; агент са бољим договором постаје тема
Credential-и добављача у клијентском bundle-уСвако ко погледаСаобраћај и резервације на вашем налогу, могућа суспензија током истраге
Набројиви id-јеви резервација или PNR-оваScraper-и, повремено новинариИзлагање података путника, са регулаторном тежином далеко изнад комерцијалног губитка
Кредитни лимити и стања других агенцијаПартнери, конкурентиНајслабији налози у вашој мрежи постају мета за преотимање

Први ред је онај који тимови превиде, јер екран изгледа исправно. Страница приказује продајну цену; одговор који ју је напунио носи нето и маржу као засебна поља, јер би фронтенду „можда затребали“. Обликујте одговоре на серверу према публици. B2C позивалац добија продајну цену и ништа из чега би неко могао да одузме. Чланак о нето тарифама за субагенте објашњава зашто је управо та разлика оно што консолидатор продаје.

Ротација credential-а без прекида рада

Сваки credential ће једном морати да се замени. Програмер напусти партнерску агенцију, кључ се појави у јавном repository-ју, добављач ради ротацију по свом распореду. Ако ротација значи „промениш га и све је покварено док партнер поново не уради deploy“, нико не ради ротацију и кључеви живе годинама.

Дизајнирајте за преклапање од првог дана. Сваки партнер може истовремено да држи два активна кључа: направи нови, пусти га у рад, гледа како се саобраћај премешта и тек онда опозове стари. Да би то радило, платформи треба неколико неупадљивих делова:

  1. Видљив идентификатор кључа — префикс или id сачуван поред тајне — како би логови и тикети подршке могли да кажу који је кључ упутио позив, а да нико не види саму тајну.
  2. Тајне сачуване као хешеви, приказане једном при креирању и никада више. Ако ваш тим подршке може да прочита кључ партнера, може и свако ко компромитује алате подршке.
  3. Временска ознака последње употребе по кључу, како би партнер видео да је стари утихнуо пре него што га опозове.
  4. Опозив са тренутним дејством, укључујући сваки кеш који стоји испред аутентификације.

Credential-има добављача треба исто преклапање у супротном смеру. Држите их у secrets store-у или шифрованој конфигурацији коју покренути сервис поново учитава, а не уграђене у build, тако да замена буде промена конфигурације, а не deploy. Краткотрајни access токени преко дуготрајних кључева такође помажу: ако токен процури, истекне пре него што би већина људи приметила да га нема.

Управо код ротације се логовање исплати. Бележење који кључ и који tenant су упутили сваки позив — без бележења тајне или платних података путника — јесте оно што вам омогућава да на питање „јесмо ли то били ми?“ одговорите за сат уместо за недељу.

Пре него што партнеру дате кључ

Кратка листа, јер је дуга верзија остатак овог чланка:

  • Може ли ишта у захтеву да промени tenant кључа? Не би требало.
  • Да ли сваки endpoint који прима id проверава власништво и одговара са 404 када провера не прође?
  • Да ли је неки credential добављача, или поље изведено из њега, доступно из прегледача?
  • Да ли неки B2C одговор садржи нето цену или маржу било где, укључујући скривена поља?
  • Може ли партнер да уради ротацију без позива вама, и можете ли ви да опозовете без позива њему?

Како се управља приступом нашем API-ју

Платформа иза овог блога нуди API-је за летове и хотеле. Сваки tenant на њој већ ради са сопственим админ панелом, сопственим резервацијама и дозволама запослених заснованим на улогама, а садржај добављача стиже до tenant-а преко група добављача, а не кроз појединачне договоре. Приступ API-ју почиње као разговор, а не као кључ на самопослузи, делом из горе наведених разлога: радије желимо да знамо ко интегрише и за које тржиште пре него што credential уопште постоји. Страница туристички API-ји описује шта је доступно и како тај разговор почиње.

Редакција Tekravel

Деск за путничке технологије

Деск за путничке технологије Tekravel-а пише за струку: власнике агенција, консолидаторе и програмере који их интегришу. Сваки чланак се пре објаве проверава на платформи коју описује.